Nedavno održan veliki skup u Domu Vojske, okupljen u inicjativi ,,RodnoSrodne” oformio je zajednicu predstavnika javnog, privatnog i civilnog sektora, eminentnih stručnjaka, umetnika i predstavnika javnog života, u dijalogu o važnosti sagledavanja društva kroz multidisciplinarnu prizmu, poštovanju rodoslova, međugeneracijske solidarnosti i međuljudkse povezanosti. Od tema liderstva žene od vajkada do sada, stvaralaštva i umetnosti, do poznavanja sopstvenog psiho-fizičkog zdravlja, porodice, roditeljstva, savremenosti i budućnosti ka kojoj idemo zajedno sa ubrzanim razvojem tehnoloških inovacija…
Kao idejni tvorac think-tanka od socijalnog značaja, UNRAD-a i idejni tvorac mnogih projektnih delovanja, koje u svom postojanju beleži upravo organizacija pod Vašim vođstvom, između ostalog i inicijative koja je ovoga puta okupila preko trsita prisutnih ljudi u Domu Vojske, možete li nam reći nešto više o motive Vašeg stvaralaštva i potrebe za socijalnim angažmanom?
Katarina Šarić, osnivačica i predsednica UNRAD-a: Verujem da stvaralaštvo dobija svoj puni smisao tek onda kada ostavlja trag u životima ljudi, koji dođu u dodir sa istim. Upravo iz tog uverenja nastala je i ideja o UNRAD-u – ne kao o još jednoj organizaciji, već kao o think-tank-u od socijalnog značaja, koji okuplja ljude, ideje i različite sektore oko zajedničkog cilja – stvaranja društva u kojem su solidarnost, odgovornost i međugeneracijska povezanost nužnosti okupljene oko univerzalnih vrednosti, koje u svima nama žive.
Lična potreba za društvenim angažmanom proizlazi iz uverenja da svako od nas ima odgovornost da doprinese zajednici u kojoj živi. Kroz dugogodišnje iskustvo rada u javnom i privatnom sekotoru, ali i kroz pokretanje mnogobrojnih socijalnih inicijativa, sticala sam uvide, koliko društveno važnih inicijativa i ideja ostane neostvareno ili nedovršeno, upravo iz nedostatka tačke spajanja, susreta i transformisanja u konkretno delovanje. Upravo tu vidim posebnu ulogu UNRAD-a – ulogu koja predstavlja prepoznavanje društvenih potreba, okupljanja u stručnosti, znanju, iskustvenosti i stvaram inicijative koje imaju dugoročan efekat na celokupno društvo.
Svaki projekat koji pokrenemo nastaje iz stvarnih potreba društva. Ne vodimo se trendovima, već pitanjima koja su nužne za opstanak društva, ali i dalji civilizacijski razvitak – bilo da govorimo o međugeneracijskoj solidarnosti, položaju žena, mladima, porodici, kulturi, obrazovanju ili očuvanju univerzalnih vrednosti. Cilj nije organizovati događaj radi događaja, već pokrenuti dijalog, povezati relevantne aktere i ostaviti rezultat koji će trajati i nakon što se svetla reflektora ugase.
To potvrđuje i inicijativa koja je okupila više od tri stotine ljudi u Domu Vojske Srbije. Broj prisutnih nije samo statistika – on pokazuje da u našem društvu postoji velika potreba za kvalitetnim razgovorima, povezivanjem i zajedničkim traženjem rešenja. Kada ljudi prepoznaju iskrenu nameru i autentičnu ideju, oni joj daju i svoje poverenje.
Moja najveća motivacija nije priznanje, već saznanje da smo nekome otvorili nova vrata, pokrenuli važnu temu ili inspirisali druge da i sami postanu nosioci pozitivnih promena. Verujem da je upravo to suština društvenog liderstva – stvarati prilike u kojima i drugi mogu da stvaraju, a sve u cilju zajedničkog rasta, jer promene kreću zaista, unutar nas samih, a jedino udruženi možemo činiti evolutivne iskorake.
Na nedavno održanom velikom skupu RodnoSrodnih u Domu Vojske posebno mesto zauzeo je panel ,,Parterstvo, roditeljstvo i savremenosti” na kom ste govorili kroz prizmu šefa Odbora UNRAD-a za demografsku obnovu društva, te s tim u vezi možete li izvući zaključak, koliko su kvalitet međuljudskih odnosa i demografska budućnost Srbije međusobno povezani i šta su najveći izazovi za mlade koji žele da osnuju porodicu?
dr Jelena Milićević-Proroković, koordinatorka Odbora UNRAD-a za demografsku obnovu: Jedna od manje vidljivih posledica demografskih promena jeste ta što se postepeno sužava krug ljudi na koje možemo da se oslonimo. Porodice postaju sve uže – unutar svake generacije sve je manje članova. Svesni uloge osnovne jedinice društva, koja se ogleda kroz mesto gde se udružuju poverenje, sigurnost i pripadnost, i stvaraju zajednicu kroz koji je jedino moguć kolektivni rast i razvoj. Iste te vrednosti neophodne su i za sam ulazak u zajednicu. Zato demografska kriza nije samo kriza brojeva, već i kriza odnosa. Što su odnosi među ljudima stabilniji, a međugeneracijske veze snažnije, veće su i šanse za demografsku obnovu društva.
Kada je reč o mladima i osnivanju porodice, možda zvuči paradoksalno, ali činjenično potkrepljeno, najveći izazov danas predstavlja obilje izbora.
Živimo u vremenu koje nas uči da uvek možemo da izaberemo nešto drugo ili nešto bolje, pa se i partnerstvo i porodica često odlažu dok se ne steknu „pravi uslovi“. U vremenu kada je sve postalo izbor, posvećenost je postala potcenjena vrednost. Zbog toga brak, roditeljstvo i briga o porodici više ne uživaju društveni ugled koji su nekada imali. Zato je važno da kao društvo ponovo gradimo kulturu poverenja, partnerstva i porodične stabilnosti, jer se upravo u takvom okruženju lakše donose odluke o zajedničkom životu, roditeljstvu i budućnosti, pa u skladu sa tim UNRAD kontinuirano radi na osvešćivanju mladih ljudi.
Gradeći svoje iskustvo, ali i višedecnijsku praksu širom sveta, kao i na prostoru Republike Srbije, možete li izvesti zaključak, kako u savremenom društvu, oslikanom brzim promenama, možemo graditi zdrave odnose? I kako ćete nastaviti da širite svoja znanja i ekspertizu kroz saradnju sa UNRAD-om?
Ivana Savić, terapeut: Kako bismo imali mogućnost da izgradimo zdrave odnose sa drugima, neophodno je na prvom mestu izgraditi odnos sa sobom, odnosno upznati sebe. Ne možemo biti autentični sa drugima, ukoliko ne poznajemo sopstvene potrebe, vrednosti i lične granice. Upravo tome služi rad na sebi, ne kao trend savremenog društva, već kao nužan proces do spoznaje sopstvenog identiteta. Tu posebno, u svakodnevnom radu sa klijentima, naglašavam važnost buđenja svesti o tome, da međuljudski odnos nije tu da bi zadovoljio samo naše potrebe, već da bi nam omogućio rast i sazrevanje, kroz činjenicu da međuljudksa relacija ne podrazumeva samo odgovornost prema sebi, već i prema partnerima, prijateljima, porodici, ali i celokupnoj formi zajednice u celosti.
Inicijativa UNRAD-a, koja govori o važnosti dostupnosti znanja nas je upravo okupila u svesti o negovanju zajednice i potrebi rasta kroz kolektiv. O ovoj temi ćemo svakako govoriti više od septembra na radionicama i edukacijama koje će RodnoSrodne podržane od strane UNRAD-a sprovoditi u prostorijama Hotela Mama Shelter i Impact Hub-a u Beogradu.
Nalazite se već godinu dana na čelu Odbora UNRAD-a za opšte zdravlje nacije, pored svakodnevnog lečenja neplodnosti, poznati ste kao i humanista, ali i kao lekar, koji na jedan sveobuhvatan način prilazi opštem zdravlju. Koliko savremeninačin života utiče na reproduktivno zdravlje i kakvu poruku ste, evo već sada, drugu godinu za redom poslali prisutnima, kroz inicijativu RodnoSrodne?
dr Jelena Ostojić, spec. ginekologije i akušerstva: Kao ginekolog koji se svakodnevno bavi reproduktivnim zdravljem i lečenjeminfertiliteta, sve češće vidim koliko savremeni način života utiče na reproduktivni potencijal žena.
Hronični stres, ubrzan tempo života, nedostatak kvalitetnog sna, nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost, izloženost različitim faktorima iz okruženja, ali i sve kasnije planiranje trudnoće, mogu značajno uticati na hormonsku ravnotežu i reproduktivno zdravlje.
Važno je naglasiti da plodnost nije samo medicinsko pitanje, niti izolovana funkcija reproduktivnih organa. Ona je odraz opšteg zdravstvenog stanja žene i često predstavlja svojevrsni pokazatelj ravnoteže između tela, psihe i načina života. Upravo zato u savremenoj medicini sve više govorimo o integrativnom pristupu, gde pored dijagnostike i terapije veliku pažnju posvećujemo prevenciji, kvalitetu života i očuvanju zdravlja na duže staze. Iz tog razloga UNRAD je oformio edukacije i radionice, koje će se redovno sprovoditi od septembra, a koje uzimaju u fokus upravo ove teme od suštinskog značaja za život, čineći znanja dostupnim širokoj populaciji. Na nedavno održanim RodnoSrodnima, važno mesto je zauzelo predavanje ,,Žena kao celina”, koje će po reakcijama publike, svakako biti ponovo prezentovano i prošireno kroz radionice od septembra meseca u saradnji sa Ivanom Savić.
Umetnost sa sobom nosi poseban vid razumevanja sopstva. Poznato nam je da UNRAD okuplja predstavnike sva tri sektora, kao i istaknute stručnjake u zadatim oblastima, ali posebnu pažnju posvećuje i umetnosti i stvaralaštvu. Po Vašoj proceni, na koji način umetnost može da otvori važne razgovore o identitetu, emocijama i odnosima i kakvu sponu zbirka poezije „Drugarici“ ima sa „RodnoSrodnima“? Koju biste poruku poslali iz ugla lidera u umetnosti devojčicama, devojkama, ženama?
Lena Kuzmanović, multidisciplinarna umetnica: Umetnost otvara prostor za iskrene razgovore o temama koje su često lične i osetljive. Ona nam omogućava da kroz emocije dođemo u dodir sa najsuptilnijim delovima sebe i drugih. Veza između zbirke ,,Drugarici“ i ,,RodnoSrodnih“ upravo leži u želji da se kroz umetnost podstaknu prihvatanje, razumevanje, podrška i osnaživanje žena na izražavanje svih datosti i talenata sa kojima su rođene.
Kada bih mogla da ostavim jednu poruku devojčicama i mladim ženama koje danas grade svoj životni put, rekla bih da nikada ne dozvole da tuđa mišljenja budu glasnija od njihovog unutrašnjeg glasa. Bez obzira na sve što život nosi, važno je da ostanu dosledne sebi i svojim vrednostima. Sanjajte velike snove i ne zaboravite da je upravo autentičnost vaša najveća snaga.
Veliki skup RodnoSrodnih u Domu Vojske započeo je performansom ,,Metamorfoza matice”, gde je uparvo Vaše stvaralaštvo bilo centralno. Katarina Šarić, idejni tvorac UNRAD-a i RodnoSrodnih, ponela je Vašu kreaciju ,,Rodoslov” i izvela performans izlaskom iz košnice, koju ste za tu priliku napravili. Možete li nam reći nešto više o sponi umetnosti i socijalnog angažmana, kroz prepoznavanje Vašeg stvaralaštva od strane rukovodstva UNRAD-a i dočarati simbiozu ,,Rodoslova” i ,,RodnoSrodnih”?
Helena Klešić – Keka, tekstilna umetnica: Prepoznavanje mog stvaralaštva od strane UNRAD-a predstavlja potvrdu da umetnost može biti mnogo više od estetskog izraza – ona može postati prostor društvenog dijaloga i daljeg evolutivnog razvoja društva.
Kroz rad „Rodoslov“, koji istražuje žensko nasleđe, identitet, međugeneracijsku povezanost i snagu zajedništva žena, prirodno se uspostavlja veza sa inicijativom „Rodno Srodne “, čiji je cilj pre svega ukazivanje poštovanja svima onima, koji su otvarali put, kojim mi danas koračamo, potom stvaranja prostora međusobnog razumevanja i vidljivosti različitih iskustava, kroz spajanje u multidisciplinarnosti i međugeneracijskom iskustvu. Njihova simbioza potvrđuje da umetnost, kada progovara o korenima, pripadanju i solidarnosti među ženama, postaje snažan oblik socijalnog angažmana koji podstiče empatiju, povezanost i društvenu odgovornost.
Prvi susreti RodnoSrodnih dogodili su se upravo u Hotelu MamaShelter. Iako je ove godine skup održan u drugačijem formatu, saradnja brenda Mama Shelter i UNRAD-a nastavlja svoju tradiciju, kroz celogodišnje održavanje edukacija i radionica na adresi Knez Mihailova 45A. Iz Vašeg ugla, obzirom na upoznatost sa Vašim socijalnim angažmanom, ali i veoma važnom pozicijom u Hotelu, možete li nam kroz partnerstvo sa UNRAD-om približiti značaj međusektorske saradnje, društveno-odgovornog poslovanja, socijalne svesti, ali i značaja zajednice?
Tijana Pljakić, marketing ekspert: Kada me pitaju zašto Mama Shelter podržava ovakve inicijative, moj odgovor je uvek isti – zato što verujemo da ugostiteljstvo nije samo pružanje usluge, već stvaranje prostora u kojem ljudi mogu da se povežu, inspirišu i pokrenu jedni druge.
RodnoSrodne su svoje prve korake napravile upravo u Mama Shelter-u i izuzetno sam ponosna što smo od samog početka bili deo jedne priče koja danas ima mnogo veći značaj od samog događaja. To partnerstvo je pokazalo da, kada se sretnu ljudi sa istim vrednostima i iskrenom željom da nešto učine na opštu dobrobit, nastaje zajednica koja traje.
Društveno – odgovorno poslovanje za mene nije projekat koji se radi jednom godišnje niti stavka u strategiji kompanije. To je način razmišljanja i način na koji biramo sa kim sarađujemo, kome otvaramo vrata i kakve priče želimo da podržimo.
UNRAD nas je podsetio da su znanje, solidarnost i međusobna podrška najveći resurs koji jedna zajednica može da ima. Upravo zbog toga naša saradnja nije stala nakon prvog događaja. Nastavili smo da zajedno organizujemo radionice i edukacije, jer verujemo da se prave promene ne dešavaju na jednoj konferenciji, već kroz kontinuitet delovanja.
Smatram da će budućnost pripadati kompanijama koje će se meriti ne samo po profitu koji ostvaruju, već i po vrednosti koju ostavljaju zajednici. Ako smo kroz partnerstvo sa UNRAD-om uspeli da makar jednu osobu ohrabrimo da napravi prvi korak, pronađe podršku ili poveruje više u sebe, onda smo postigli mnogo više od uspešno organizovanog događaja.
Na kraju, verujem da svako od nas može da bude deo promene sveukupne svesti. Nekada je dovoljno da otvorite vrata, pružite prostor ili nekome date priliku. Upravo tako su nastale RodnoSrodne u Mama Shelter-u, i upravo zato verujem da će ova priča nastaviti da raste još više u godinama koje dolaze.
Kao važan partner UNRAD-a i RodnoSrodnih u budućim inicijativama, kada je reč o edukaciji stanovništva na mnogobrojne teme od profesionalnog do personalnog izražaja življenja, našao se Impact Hub Belgrade, na čijem se čelu nalazite Vi. Takođe, imali smo priliku i da Vas čujemo na panelu koji je zatvorio susret ,,RodnoSrodnih” u Domu Vojske, a koji je nosio naziv ,,Budućnost Rodoslova”, šta za Vas predstvalja Budućnost Rodoslova?
Za mene, budućnost rodoslova nije samo pitanje tehnologije koja će nam pomoći da brže i lakše pronađemo informacije, pretke, dokumenta ili izgubljene grane porodičnog stabla. Za mene je to pre svega pitanje svesti i upoznavanja sebe samih: kako ćemo, u vremenu koje dolazi, razumeti odakle dolazimo i ko smo, u trenutku kada nam veštačka inteligencija i nove tehnologije menjaju sve, pa i način na koji čuvamo i prenosimo i sećanje i podatke. I AI i rodoslov su rođeni iz mašte, pa zato verujem da inovacije nastaju kada spojimo različite oblasti – baš kao što rodoslov spaja istoriju, tehnologiju i pripovedanje. Zato u okviru Rodno Srodnih pokrećemo edukacije u Impact Hub-u i Mama Shelter-u, gde ćemo između ostalog, žene učiti da AI koriste kao produžetak sopstvene radoznalosti, a ne kao pretnju, bilo da je reč o poreklu, struci ili pokretanju biznisa, jer kada mašina preuzme ono što je mehaničko, nama ostaje ono najvažnije – da svesno kreiramo sopstvenu priču.
